 Prema arheološkim nalazima, prvi stanovnici Zlatibora, njegovog pobrđa i podgorja bili su Iliri. Posle su došli Rimljani, pa Sloveni.
U Srednjem veku je zlatiborski kraj menjao gospodare: behu to srpski velikaši, ali i bosanske velmože, srpski kneževi i bosanski kraljevi. Posle su došli Turci. I ostali pet vekova. Za to vreme, područje Zlatibora, a naročito Murtenica, bejahu utočište hajduka.
Posle su došli ustanci. Prvi, pa Drugi...
Planinska lepotica u centralnom delu Srbije, bila je odredište dokonih i bogatih još od sredine sedamnaestog veka, mesto privremenog boravka onih koji su, pre svega, tragali za zdravljem, ali i za blagodetnim mirom zlatiborskih padina na kojima se oči odmaraju, a telo puni energijom.
 Ipak, prvi turizam se rodio tek kada je na Zlatibor došla jedna krunisana glava, kralj Srbije, Aleksandar Obrenović. Bio je dovoljan samo jedan avgustovski dan i jedan piknik na livadi pored izvora Kulaševac, da se ovde počnu graditi letnjikovci i vile, jer, ako kralj može da se odmara na Zlatiboru, zašto ne bi mogli i neki drugi, pogotovu oni koji novac imaju i samo im je prestižan razlog potreban da ga sa zadovoljstvom utroše.
Naravno, u početku su najinteresantnije bile Kraljeve vode, mesto na kojem je Njegovo Kraljevsko Veličanstvo ručalo, ali su se ubrzo pročuli i drugi zlatiborski visovi: Palisad, Ribnica, Oko...
 A onda je, 1908. godine na Zlatibor, po zdravlje, došao još jedan kralj Srbije, Petar Prvi Karađorđević. Nakon njegovog boravka sagrađeni su i prvi veliki objekti: hotel "Kraljeva voda" - današnji restoran "Srbija" - vila "Čigota" i pekara. |
